Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Pojam i vrste inflacije u savremenoj monetarnoj teoriji". Rad ima 17 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 

POJAM I VRSTE INFLACIJE U SAVREMENOJ MONETARNOJ TEORIJI

Pojam inflacije potiče od latinske reči inflatio, što znači naduvavanje ili nadimanje. U ekonomskoj literaturi se u smislu naduvavanja novčanog opticaja počela upotrebljavati tek 1864. godine (od američkog građanskog rata i velike emisije novčanica "green – becksa" s visokim rastom cena).

Problem inflacije je izazvao posebnu pažnju ekonomista, tako da je o ovom fenomenu napisana obimna literatura. Veliki interes koji danas vlada za fenomen inflacije sigurno je posledica njenog stalnog prisustva, ali i saznanja da je ostalo mnogo nerešenih, osporavanih, kontroverznih stavova i problema u vezi sa njom.

Prema nalazima istraživača koji su analizirali arheološke podatke iz drevnog grada Mesopotamije, jednog od najstarijih kulturnih, političkih i trgovačkih centara civilizacije, prva inflacija u istoriji se dogodila u Vavilonu. Nju je, prema tvrdnjama ovih naučnika, izazvao legendarni osvajač Aleksandar Veliki, koji je dovlačio plen sa svojih osvajačkih pohoda, najčešće u srebru. Ova inflacija je, prema nalazima, trajala oko jedne decenije. ("Politika" 30.01.2002. god.)

Monetaristička shvatanja inflacije

Starija shvatanja bi se mogla smatrati pretežno monetarističkim jer, polazeći od simptoma inflacije, ovu pojavu definišu kao stanje u kojem, usled povećanja novčanog opticaja, nasupa definitivno smanjenje vrednosti novca u zemlji, izraženo u opštem povećanju cena.

Problem inflacije, dakle, prema ovim shvatanjima, nastaje kada se količina novca menja bez odgovarajućih promena na strani ponude robe, tako da takve promene deluju na rast cena. Kada se povećanje mase novca zaustavi, dolazi do zaustavljanja rasta cena na nivou formiranog novčanog opticaja.

Razlozi ovakvom shvatanju leže u činjenici da su sve velike inflacije i katastrofalni pad vrednosti novca bili vezani za preteranu emisiju nekonvertibilnih (papirnih) novčanica. Tako je na tržištu stvorena velika novčana tražnja, prema ograničenim robnim fondovima. Stvorena je situacija da "suviše velika količina novca juri za suviše malom količinom robe".

Prema teoretičarima zlatne valute, inflacija može nastupiti samo kod "slobodne" papirne valute, dok je to nemoguće kao pojava kod zlatne ili "vezane" valute. Tako se inflacijom smatralo svako povećanje novčanog opticaja koji je prelazio visinu propisanog metalnog pokrića novca.

Međutim, stvarnost i praksa su pobili ovu tvrdnju. Veliki priliv zlata, koji je usledio u SAD i u Švedskoj (neutralne zemlje tokom Prvog sv. rata), prouzrokovao je u tim zemljama porast cena, zbog porasta opticaja novca i tražnje. Švedska je tako morala ograničiti i zabraniti priliv zlata pri kraju rata, da bi sačuvala stabilnost cena na domaćem tržištu.

Novi pristupi inflaciji

Nova shvatanja fenomena inflacije razlikuju se od starijih po tome što unose nove momente u monetarnu nestabilnost privrede:

Smatra se da postoji inflacija i bez stvarnog porasta cena kao površinske manifestacije. Prema tim shvatanjima, uzroke treba tražiti u postojanju monopola, državne intervencije u kontroli cena i sl., što je značajan doprinos teoriji inflacije. Time se polazi od činjenice da inflacija može postojati i bez rasta cena.

...

 

-------------------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.---------------------

    www.maturski.org

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

[email protected]